Najčešće postavljana pitanja o orijentalnom (trbušnom) plesu

          Ako znamo koje geografsko područje obuhvataju zemlje orijenta, onda shvatamo koliko je velika ta oblast. Ima puno zemalja dalekog i bliskog Istoka. Svaka od njih ima razvijenu istoriju, kulturu, umetnost, a kroz nju muziku i ples i sebi svojstvene stilove. Ipak pod ustaljenim nazivom „orijentalni (trbušni) ples“ se podrazumevaju plesovi koji su nastali na području severne Afrike, Arapskog poluostrva, Indije, kao i na delu Mediterana (današnja Turska). To je inače i područje na kome su se razvile i prve civilizacije, i iako se ne zna kada je tačno nastao ovaj ples, s razlogom se smatra najstarijim plesom na svetu i datira još iz perioda starog Sumera, Akada i Mesopotamije. Prvi pokreti su izvođeni u sklopu religijskih rituala u slavu bogova plodnosti ili u čast buduće majke. Izvodile su ga žene imitirajući sam porođaj i otuda akcenat na abdomenu. Pošto su najstariji instrumenti bili razne vrste udaraljki, tako su i pokreti bili odsečni sa puno udara ali i treperenja, takozvanih vibracija, kako se pominje u starim tekstovima. Žene su prilagođavale pokrete sopstvenom telu, pa ovaj ples postaje veoma interesantan i privlačan za oko muškarca. Zato biva izuzetno važan u drevnim hramovima. S razvojem društva i umetnosti, razvija se i muzika, pa i sam ples. Danas je on veoma sofisticiran, pun elemenata klasičnog baleta, lepršav, ali prožet vibracijama i udarima kukova kojim pratimo ritam uz graciozno držanje, nežne pokrete rukama uvek praćen odgovarajućim izrazom lica i pogledom kojim izražavamo emocije, što sve zajedno u potpunosti odražava njegovu suštinu - ženstvenost. Ovo jeste ples posvećen ženi, majci i supruzi, nežnoj a ipak snažnoj.

          Učenje pokreta je jedna jako važna stvar u plesu, i već nakon 3-6 meseci se steknu neke osnove. Ali znati izvesti ispravno pokrete, ne znači i umeti plesati. Plesanje je sklop pokreta i kretanja u jednoj celini kojom pratimo muziku i pokušavamo telom da izrazimo sve emocije koje u nama budi data melodija. U početku kada savladamo prve pokrete i pustimo muziku osećamo se pomalo „stegnuti“, kao da ne znamo koji bismo pokret prvo izveli. Čak i ako naučimo koreografiju, stalno brojimo, mislimo koji pokret je sledeći i da li smo nešto propustili i to nas zbunjuje i zaplaši. Jedna od najvažnijih stvari jeste sposobnost da se opustimo, da se prepustimo muzici i da nas ona vodi. Nekad i nije toliko važno da li smo sve izveli pravilno, ako smo izveli iskreno, onako kako osećamo, opušteno. Tako isto i na času, kada telo nađe način da se opusti, pokreti se s lakoćom izvode. Nekom treba više, a nekom manje vremena da bi se opustio, to je potpuno individualna stvar. A kada se opusti tad zapravo i propleše. Ali to je tek početak. Učiti plesati nikad nema kraja. Ples je neiscrpni izvor znanja i istražuje se kao i život.

          Ako nemate naglašene obline biće vam možda malo teže u početku da osetite svoje kukove i imaćete osećaj kao da ne možete da ih pomerite, tj. vi ih pomerate ali se to ne vidi. To je normalno, ali ako date šansu svom telu, videćete da se pokreti mogu naučiti ako redovno vežbate, koliko god to delovalo teško na početku. Sposobnost istezanja se vremenom povećava, telo je gipkije i jednom kad naučite da izvedete pokret, telo to pamti i stičete rutinu. Treba samo biti uporan i vredan.

          Ovo je možda jedini ples koji nema predrasude kada je u pitanju „višak kilograma“. Ako žena ume da izrazi svoju ženstvenost i gracioznost, nije bitno koliko kilograma ima. Časovi su predviđeni samo za osobe nežnijeg pola, tako da nema razloga da se stidite svog izgleda. Časovi i služe tome da naučite ne samo kako da plešete već i kako da držite telo dok hodate, stojite, da postanete svesni svakog dela svog tela i kako ono zrači, spolja i iznutra. Male tajne ovog plesa otkriće vam jednu potpuno novu svest o sebi. Ples je svakako i sport, svaki čas je jedan naporan trening, tako da će vrlo brzo vaši mišići znatno jačati, a i po koji kilogram će sigurno nestati.

          Ovaj ples nema ograničenja ni kada su godine u pitanju. Najstarija učenica u našoj školi ima trenutno 63 godine i plesom se bavi godinu dana. Ukoliko ste fizički sposobni, ovaj vid rekreacije će Vam svakako prijati. Od Vas se neće očekivati da svaki pokret izvodite perfektno, ali ćete se svakako uz muziku i ostale članove u grupi dobro zabaviti i učiniti nešto korisno za svoje zdravlje. Na časovima se rade i vežbe disanja, koje su izuzetno važne kako za što bolji protok kiseonika telom, tako i za pravilan rad srca, naročito kada smo zadihani i kada je telo pod naporom. Vežbe koje se rade utiču povoljno na kičmeni stub, naročito kod osoba koje pate od skolioze, ubrzavaju metabolizam, jačaju mišiće abdomena i celog tela. Za dobre, lepe i zdrave stvari nikada nije kasno. Preporučuje se i trudnicama uz naravno prethodne konsultacije sa lekarom.

          Na prvim časovima većina polaznica su stidljive i nesigurne. Pokreti su teški, čak i za one koji su se bavili nekim drugim plesom, borilačkom veštinom, aerobikom ili bilo kakvom drugom fizičkom aktivnošću. Vežbe koje radimo, pokreti koje učimo, ritam sa kojim se susrećemo po prvi put su jedinstveni i svojstveni samo ovom plesu i nemaju mnogo zajedničkog sa ostalim aktivnostima. Svakoj polaznici bar jednom prođe kroz glavu da nikada neće napredovati i izvesti pojedine pokrete. Treba imati poverenja u instruktora i graditi jedan iskren odnos. Ne stiditi se pitati kad Vam nešto nije jasno, čak i ako većina đaka shvati nešto u toku časa, a baš Vi to niste razumeli, ne ustručavajte se da pitate instruktora da Vam posle časa objasni istu stvar još jednom. Instruktor je tu zbog Vas, i njemu je uvek drago kada vidi da se trudite. A, kada posle jednog tako napornog rada po prvi put vidite sebe u ogledalu da ste zapravo uspele da izvedete nešto što Vam se činilo veoma teško, oko čega ste se puno trudile, prosto i ne budete svesne kad pokreti počnu da se nižu jedni za drugim i tada stičete samopouzdanje koje nosite sa sobom i van časa. Tada većina polaznica postane sigurnija u sebe, svesna sebe i onoga što nosi u sebi, tako da prevaziđe stidljivost, prvo među ostalim drugaricama u grupi, a potom i van časova. Svaki trud se isplati. Ples je teška veština, ali mnogo lepa i korisna.

          Svaki čas počinje zagrevanjem i pripremom tela za fizičku aktivnost. Nakon toga obnavljamo ono što smo radili na prethodnim časovima. Ponavljamo kombinacije, koreografije ukoliko smo ih učili, razbrojavamo ritmove, radimo plesnu tehniku, tj. učimo kako se pravilno izvodi određeni pokret, ispravljajući greške ukoliko ih ima. A, onda učimo nešto novo. Časovi su dinamični, na različite načine pristupamo istoj stvari kako bi svako pronašao najbolje objašnjenje za ono što učimo. I „ponavljanje je majka znanja“! Na kraju časa sledi istezanje i opuštanje mišića kako oni ne bi bili zgrčeni i kako bi se izbegla upala mišića, koja se često javlja na početku. Program se prilagođava grupi. Neke grupe napreduju sporije, neke brže, ali kroz jednu sezonu plesa, koja traje oko 9 meseci, se savladaju osnove, odnosno „basic belly dance“. To su pokreti koji se koriste u svim stilovima, umeće da se prepoznaju osnovni ritmovi, kao i učenje prvih koreografija, prilagođenim početnom nivou.

          Za časove je potrebna trenerka i dobra volja. Sve ostalo imate u školi. Rekvizite kao što su: velovi, štapovi, sablje, krila, lepeze, sveće i marame, pa i kostime imamo školske. Niste u obavezi da ih sami nabavljate. Naravno, ukoliko želite da imate svoj rekvizit, možete se posavetovati sa instruktorom. Ove interesantne rekvizite koristimo pošto steknemo osnovu, neće Vam ni trebati na početku. A, za one koji nakon prve sezone plesa nastave da pohađaju časove, i izučavaju različite stilove, škola je obezbedila i rekvizite.

          Postoje privatni i javi nastupi. Privatni je onaj za voljenu osobu i na njemu je dozvoljeno sve ono što želite. Svaki drugi nastup je javni, ukljućujući i čas. Javni nastup trpi određena ograničenja koja se tiču opšte kulture i vaspitanja. Ne morate biti profesionalac u plesu da biste znali šta je pristojno a šta ne. Orijentalni (trbušni) ples može biti erotičan, senzualan, zavodljiv, ali on mora uvek biti pristojan, dostojanstven sa stilom. To se svakako uči u školi i svako nepoštovanje ovih pravila može čak dovesti i do isključenja iz škole. Postoji na žalost u svetu i kod nas puno onih koji zloupotrebljavaju ovaj ples i narušavaju njegovu lepotu. Mi se moramo boriti za ples kao umetnost!

          Porazgovarajte nasamo sa instruktorom. Budite iskreni. Možda nije sve tako teško kao što se na prvi pogled čini. Postoje sigurno neke stvari koje možete učiniti za školu i unaprediti njen rad te na taj način dobiti popust ili biti oslobođeni članarine. Pokušajte, znanje je najvrednije, a ono se ne mora uvek novcem platiti!